Plurkini Musketari
Knjiga je namenjena svim roditeljima i svoj deci sveta od 8, 9, 10 i 11 godina - Nagrada dečije kritike ,,Dositejevo pero” za mlađi uzrast i nagrada ,,Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice”
Opis knjige
Priča o tome da sve što SIJA NIJE ZLATO.
Devojčica Plurka nalazi se pred problemom – ogromnim problemom. Tema njenog domaćeg zadatka je: ,,Najbolji drug i tri reči koje ga najtačnije opisuju”. To je lako za neko drugo dete, ali ne i za nju. Njen najbolji drug je igračka – plišana Miki Maus igračka.
On uvek ima raširene ruke spremne za zagrljaj i načuljene crne uši samo za nju, ne grdi je kad zavidi Sanji na roze biciklu ili Aleksandri na starijem bratu i u svako doba dana i noći može da mu se požali na kradljivca tatine pažnje, nametljivog Marka.
Miki je njen pravi – pravcijati drug, drugar nad drugarima, ali kad to prizna razredu, vreme je za promene.
*Koautor: Aleksandra Otašević
*Dizajn korice i ilustracija: Maja Josifović
Rekli su o knjizi
„Po snazi utisaka koji kroz mene provejavaju posle čitanja ove knjige, ona može da se usporedi sa delom ‘Vlak u snijegu’ Mate Lovraka, od koje sam čak i lavovski deo predgovora svojevoljno upamtio – ova knjiga će ostati kao lep, isklesan spomenik kraj kojega prolazi vreme i tutnje događaji.“
&
,,Retke su knjige sa ovoliko vrlina, u knjizi opisanih i knjigom dokazanih“
-Uroš Petrović, AUTOR i recezent knjige ,,Plurkini musketari”
,,Iskrena i lepa priča o drugarstvu i o tome kako se ono uči. Priča o devojčici Plurki i njena tri drugara: Marku, Sanji i Aleksandri – savremenim malim musketarima koji otkrivaju šta znači 'Svi za jednog, jedan za sve', dokazujući da je dečiji svet 'carstvo u kom caruje drugarstvo'.”- Marina Rakić, BETA
,,Dobro izrađeni karakteri, nenametljivo poučni i dijalozi i detaljni opisi.” - Srba Bogdanović, NIN
Inspiracije za knjigu
1. Inspiracija za timski rad: Dejvid Blejn (David Blaine)
Iluzionista, Dejvid Blejn je u maju 2006. godine zatvoren u vodenu kuglu. Planirano je da u vodenoj kugli provede sto sedamdeset i sedam sati.
Pre isteka poslednjeg sata, trebalo je da obori svetski rekord u držanju daha pod vodom - rekord od devet minuta i pedeset osam sekundi. Da bi od velikog finala napravili spektakl, iluzionisti su stavili lance oko tela i lisice na ruke.
Sedam minuta i trideset sekundi pred kraj, nastupili su problemi oko otključavanja poslednjeg para lisica. Najpoznatiji iluzionista današnjice dao je znak članovima svog tima da ga izvuku iz vodene kugle.
Dejvid Blejn nije uspeo u ovoj iluziji, ali je inspirisao X glavu ,,Plurkinih musketara”, deo gde Aleksandra, Marko i Plurka, vežbaju mađioničarski trik presecanja sanduka — glavu koja uči decu da je ključ uspeha u UIGRANOM TIMU!
2. Inspiracija za luckasti zaplet: Eksponat čoveka lutke fotografa u balonu, (Smithsonian museums /Washington D.C.)
Prvi balon, kao vazduhoplov, o kome postoje dokumenti, napravila su braća Žozef-Mišel Mongolfje i Žak-Etjen Mongolfije (Joseph- Michael Montgolfier i Jacqes-Etienne Montgolfier).
Prvi let balonom, čiji je kanap bio odvezan, desio se 21. Novembra 1783. godine u glavnom gradu Francuske, Parizu.
Balonstvo je privlačno ljudima jer je tiho i stvara privid stajanja u mestu. Balon se kreće u pravcu vetra, i putnik zbog toga ima osećaj da vetar ne duva.
Ovaj eksponat inspirisao je nagradnu igru! Aleksandra je kao milionita gledateljka filma ,,Princ i ja” (The Prince & Me), osvojila let balonom. Zahvaljujući toj nagradi, dešava se puno uzbudljivih (luckastih i urnebesnih) stvari u glavi XI.
3. Inspiracija za Emin krah: kostim za baletsku predstavu ,,Žizela”(Gissele)
Najpoznatija tragedija francuske romantičarske škole, nastala po motivima priče Teofila Gotjea (Théophile Gautier) na muziku Adolfa - Šarl Adama (Adolphe - Charles Adam).
,,Žizela” je priča o nemogućoj ljubavi seoske devojke i princa Alberta (Albrecht Duc de Silésie) – ljubav koju ljubomora lokalnog šumara odvodi u smrt, fantaziju i igru večnosti.
,,Žizela” je prvi put izvedena u Parizu 1841. godine.
,,Žizela” je bila zabranjena na zapadu do 1910. godine.
Izlog ,,Žizele” - specijalizovane radnje za male i velike balerine u Prinstonu - Njudžrziju inspirisao je Emin kostim u XIV glavi. Velelepni, blještavi kostim, stoji kao reflektor, uperen prema preteranoj i nezdravoj ambiciji Emine mame.
4. Inspiracija za Plurkinu grižu savesti: Amazonija (Floresta Amazonica)
Prostire se na sedam miliona kvadratnih kilometara - šezdeset odsto amazonske šume pripada Brazilu, trinaest Peruu, deset Kolumbiji. Preostalu površinu tj. sedamnaest odsto dele Bolivija, Ekvador, Francuska Gijana, Gvajana, Surinam i Venecuela.
Amazonija je najkvalitetniji (prirodni) zaštitnik protiv globalnog zagrevanja, jer kišne šume najbolje upijaju ugljen dioksid.
Amazonija je dom više milijardi vrsta – trista devedeset milijardi stabala i šesnaest hiljada sorti drveća.
Površina Amazonije pod stablima (ilegalno) je smanjena za površinu države Haiti u 2004. godine!!!
Posle deset godina stagnacije, ilegalna seča stabala dostigla je novi maksimum 2018. godine.
Zemljište dobijeno ilegalnim krčenjem šume koristi se za poljoprivredu (stočarstvo).
Američki lanci restorana brze hrane najveći su uvoznici poljoprivrednih proizvoda iz Brazila. To je inspirisalo ljude da lansiraju tragikomično objašnjenje, po kome su američke krave pojele Amazoniju.
Devojčica Plurka, na poslednjim stranicama romana, oseća grižu savesti, jer nije mislila na svet oko sebe, mislila je na sebe! Zajedno sa Aleksandrom organizovala je malu prevaru – prevaru u kojoj je Ema umnožila ( fotokopirala) stranice dnevnika u hiljadu primeraka, sa ciljem da ih razbaca po kraju!!!
Plurka i Aleksandra želele su da na taj način Marko otkrije njihovu stranu priče!
Njih dve su se kasno setile časa iz ekologije, na kom im je učiteljica pričala sve o seči šuma, globalnom zagrevanju i zagađivanju životne okoline — ove scene su inspirisane stanjem u Amzoniji.
5. Inspiracija za grandiozno finale - Tron primadone Elionore Gr'osi (prima donna Eleonora Grossi).
Operu ,,Aida” od italijanskog kompozitora Đuzepe Verdija (Giuseppe Fortunino Francesco Verdi ) naručio je Kadif od Egipta (إسماعيل باشا ) za otvaranje Ismail-pašine opere u Kairu 1869. godine a ne Sueckog kanala.
Premijera opere kasnila je dve godine, zbog Francusko – Pruskog rata - scenografija i kostimi rađeni su u glavnom gradu Francuske!
Ova opera u četiri čina, opisuje zabranjenu ljubav između egipatskog vojskovođe i prelepe etiopske princeze - lične robinje faraonove ćerke.
U XVI glavi ,,Plurkinih musketara” spominju se redovi običnih stolica i jedna neobična stolica. Stolica za koju je profesor muzičkog, operski zaluđenik, pričao da je tron faraonove ćerke i deo originalne scenografije ,,Aide” iz 1871. godine – tron na kojem je lično sedela primadona Elionora Gr'osi ( prima donna Eleonora Grossi).
Na tu stolicu nikada niko nije smeo ni da se nasloni, a kamoli da sedne, sve do poslednjeg momenta knjige, u kome ta čast pripada najnemuzikalnijem detetu u školi, devojčici Plurki.
Postoji i mjuzikl ,,Aida” Elton Džon, (Elton John).
Fusnote za knjigu
1. Fusnota st.14: ,,hirurg za lutke” - Irving Dejvid Čajs (Irvin David Chais)
Prvu ,,Bolnicu za lutke” osnovao je njegov rođak sasvim slučajno u Njujorku, 1900. godine. Obnovio je svoju omiljenu igračku iz detinjstva, i to se dopalo svim njegovim poznanicima.
Sam Irving Dejvid Čajs je ušao u posao popravljanja igračaka veoma rano - 1945. godine je već bio iskusni ,,lekar” za lutke, da bi 1960. godine postao i ,,glavni hirurg”.
Ovaj poznati ,,hirurg” radio je u ,,Bolnici za lutke” (The New York Doll Hospital) na adresi 787 Leksington Avenija (787 Lexington Ave). Njegova operaciona sala, na drugom spratu zgrade bez lifta, bila je prepuna čitko označenih kutija. Sadržaj tih kutija ulivao je nadu svim mušterijama gospodina Čajsa.
Kutije su imale nazive: ruke, prsti, perike, oči, nos i sve ostalo što njegovim pacijentima fali.
Njegovi najčešći klijenti bile su lutke na kojima su devojčice vežbale šišanje i plišane igračke na koje su kućni ljubimci bili ljubomorni.
Frizerska ,,umeća” gospodin Čajs bi sanirao ugradnjom kose, a probleme plišanih igračaka rešavao je ušivanjem očiju, nosa ili nadomeštanjem punjenja. Težina intervencije bila je u srazmeri sa težinom sukoba između plišanog ljubimca i dlakavog ljubimca.
Te igračke bi bile izgubljene igračka za svakog drugog sem za Njujorčanina. Posle njegovih zahvata igračke bi bile kao nove!!!
,,Bolnica za lutke” zatvorena je 2009. godine zbog bolesti najboljeg ,,hirurga” na svetu – ,,hirurga” koji nikada nije izgubio pacijenta!
Priča o ,,Dr” Čajsu našla se u knjizi ,,Plurkini musketari” i na ovj veb-stranici, da bi deca naučila da nikada ništa, što iskreno vole, ne može da bude uništeno – može samo da se prikaže kao uništeno na momenat ili dva ali ne i trajno!
Priča o ,,Bolnici za luke” je priča o drugoj šansi!
2. Fusnota st.32: trgovački jedrenjak tipa kliper – Kati Sark (Cutty Sark)
Sagrađen je 1869. godine. Sedam pomorskih oficira imalo je čast da budu kapetani najbržeg jedrenjaka u eri jedrenjaka i da budu deo njegovog istorijskog nasleđa.
Zahvaljujući kapetanu Ričardu Vudgetomu (Richard Woodget) jedrenjak je postigao rekord, prevalivši put London - Sidnej za svega šezdeset sedam dana. Prelazio je trista šezdeset nautičkih milja za dvadeset četiri sata.
Ričard Vudgetom imao je moć da inspiriše posadu da ga prati i da mu veruje. Nisu sumnjali u njega ni kada je plovio toliko južno da je brod gotovo dodirivao sante leda.
Ričard Vudgetom imao je i znanje iz navigacije broda, toliko veliko da je iz Kati Sarka mogao da izvuče maksimum - Kati Sark je držao rekord na ,,ruti vune”(wool trade) deset godina za redom! Deset godina za redom je dominirao na liniji London - Sidnej.
Pod njim Kati Sark je dobio status najbržeg jedrenjaka. Vek trajanja jedrenjaka je trideset godina,
Pod kapetanom Džordžom Mudijem (George Moodie) Kati Sark je postao legenda.
Legenda o brodu Kati Sark počela je da raste posle poraza na najpoznatijoj trci tog vremena, trci Šangaj – London, i to od danas slabo poznatog broda Termopile (Thermopylae).
Kapetan Kati Sarka je sto petnaest dana plovio s improvizovanim kormilom! Njegova želja za pobedom nije mu dozvoljavala da uplovi u neku od usputnih luka i da tu izgubi dragoceno vreme na remont kormila koje je bilo uništeno u oluji!
Iako je stigao sedam dana posle Termopila u London, Kati Sark i Džordž Mudi postali su simbol za ljude koji ne odustaju ! Postali su moralni pobednici i ikone vremena.
U trkama jedrenjaka, razlika između najbržeg jedrenjaka i sledećeg najbržeg (neoštećenog) jedrenjaka bila je obično mnogo duža od sedam dana – mesec dana!
Kati Sark nikada nije uspeo da osvoji ,,Trku za čaj” (Tea Race), trku London- Šangaj. Kati Sark je danas brod muzej u Londonu.
Priča o Kati Sark našla se u knjizi ,,Plurkini musketari” i na ovoj veb-stranici da bi deci ukazala na to kako je ponekad, kada je to važno, trenutni gubitak u stvari dobitak – dobitak na duge staze!
3. Fusnota st.36: novela – ,,Pomoć stiže s neba” (Charlott's Web)
Novela E.B. Vajta (E.B. White) kod nas prevedena kao: ,,Pomoć stiže s neba”, objavljena je 1952. godine. Knjiga se ubraja u klasičnu književnost za decu.
Izdanja ove knjige u mekom povezu, najprodavanija su izdanja jedne knjige za decu svih vremena - po podacima ,,Pablišers viklija” (Publishers Weekly).
,,Pomoć stiže s neba” je priča o Vilburu (Wilbur), prasencetu koje se plaši sudbine svakog prasenceta – a to je sudbina božićne večere. Da bi ga spasila, njegova drugarica Šarlota (Charlott), crni veliki pauk, u ćošku njegovog obora plete čudnovatu mrežu.
U mreži tka reči koje ukazuju da to prasence nije obično prasence nego da je izvanredno, blistavo i skromno. Ljudi iz okolnih mesta dolaze i dive se tom čudu. Divljenje spasava Vilburija i prati ga do njegove duboke starosti.
Ova knjiga je stvorila spiralu dobrog, a jedan od rezultata te spirale je i to što su deca prestala da se plaše pauka!
Knjiga je ekranizovana (animirana) dva puta, 1973. godine i 2006. godine.
Isti autor je napisao i knjigu ,,Stuart Mali” (Stuart Little) .
Priča o drugarstvu prasenceta Vilburija i pauka Šarlote našla se u knjizi ,,Plurkini musketari” i na ovoj veb-stranici da bi deca , preko ovog klasika, naučila da sudbina nikada ne može da bude tužna i tragična ako postoji magija pravog drugarstva!
4. Fusnota st.59: mešanac – Lajger
Lajger je mešanac, nastao ukrštanjem mame tigra i tate lava. On izgleda kao veliki lav sa nedefinisanim prugama. On, kao i tigrovi, uživa u plivanju, što je atipično za lavove - lavovi mrze kupanje, kao i sve druge mačke!
A ako je tigar tata a mama lav, onda se takav mešanac zove TIGON.
Priča o lajgerima našla se u knjizi ,,Plurkini Musketari” i na ovoj veb-stranici, da bi deca uvidela da i najponosnije životinje životinjskog carstva mogu da zavole nekog ko im nije sličan i da ništa nije tako prirodno i tako lepo kao mali mešanci!
5. Fusnota st.83: oznaka za film – Pg
Oznaka za film koji se gleda u pratnji roditelja ili starijih zbog nekih scena i reči.
Film ,,Princ i ja”( The Pince and Me), je film iz 2004. godine. Bajkovita priča o ozbiljnoj i vrednoj studentkinji medicine u koju se zaljubljuje razmaženi princ.
U njemu Džulija Stils (Julia Stiles) glumi buduću lekarku a Luk Mebli (Luke Mably) glumi princa - budućeg kralja.
Priča o PG oznaci za film našla se u knjizi ,,Plurkini musketari” i na ovoj veb-stranici, da bi se uz pomoć nje kreirala najšarmantnija i najdraža scena romana. Događaji u njoj su dokaz da malo mašte može da pruži više zabave od mnogo novca!
6. Fusnota st.88: edukativno kreativna ustanova – Dečiji muzej
Postoje u svim većim gradovima u svetu. Napravljeni su sa namerom da deci i roditeljima podare mesto gde mogu da se igraju, maštaju i stvaraju.
Pametne aktivnosti, koje su kreirali stručnjaci za decu, specijalno za ove ustanove, pomažu stvaranju koncentracije kod dece, uče ih kako da reše probleme, kako da kritički razmišljaju, kako da preuzmu rizik i kako da postanu ljudi puni samopouzdanja.
U radnjicama, koje su deo muzeja, uvek se nalaze igračke ili kreativni paketi, koji, ako se kupe deci, garantuju pametno potrošeno vreme i kvalitetnu zabavu.
Priča o ovim muzejima našla se u knjizi ,,Plurkini musketari” i na ovoj veb-stranici, u nadi da će inspirisati nekoga da otvori dečiji muzej kod nas!
Citati/odlomci iz knjige
1. Citat st.22: ,,Ema me je podsećala na Prisilu iz filma 'Lesi se vraća kući', zbog njene duge crne kose. Mislim da je tu sličnost primetila tetka Eleonora i da ju je nekako forsirala. Kupila joj je škotskog ovčara prošle godine i češljala ju je tako da su joj krajevi uvek bili uvijeni. Jednom sam ih uhvatila s viklerima u kosi. Bila sam u šoku. Nisam znala da devojčice od sedam godina uvijaju kosu.
Mama mi je posle objasnila da neki ljudi sve polažu na jednu kartu - lepotu. Ne znaju da žive drugačije. Jednostavno, takva je bila tetka Eleonora, takva je i Ema. Dozvolila mi je da uvijem kosu viklerima, ali tek pošto uradim domaći. Probala sam, vikleri mnogo žuljaju, a ako počneš da preskačeš konopac, odmah poispadaju. Komplikovano je biti lep. A i dosadno. “
2. Citat st.42: ,,Posle filmića smo odigrale dve partije 'Čoveče ne ljuti se'. Prvu sam pobedila ja, a drugu baka. Znala sam da ona smatra da je loše kad roditelji ili bake puštaju decu da pobeđuju. Uvek je govorila da se pobeda osvaja. To je ponovila i danas.
- Da li postoji čovek koji nikada nije ništa osvojio? – odjednom sam pitala baku. Ni sama ne znam kako mi je to pitanje izletelo.
- Ne postoji – rekla je. – Svaki čovek osvoji sve što je zaista bitno za njega i što će ga usrećiti. Ako ne osvoji nešto, to znači da to i nije bilo za njega. Da je to samo bio neki hir. A hirovi su nebitni za dobre ljude. Hirovi samo odvlače pažnju od pravih stvari.“
3. Citat st.79: ,, Bilo je teško imati tetka Eleonoru za mamu. Ona je možda nikad nije grdila i nikad nije sprovodila 'led' na njoj, ali ju je zato mučila viklerima, baletom, slavom. Shvatila sam da Ema nije organizovala ovaj dečiji rat zbog sebe, već zbog tetkinih očekivanja. Njoj Marko nije bio slatki dečak iz susedstva, već sin slavnih roditelja! “
4. Citat st.79: ,,– Kako god bilo da bilo, Plurkić, do mraka ćete Sanja, Aleksandra, Marko i ti čistiti kraj od tih papirića. Ema, pošto ne može da stoji, stavljaće prikupljene papiriće u kese za đubre. Pa, srećno!
Tata, teta Anja i teta Sonja su nas nadgledali. Na početku je bilo teško. Metle su bile veće od nas, a papirići su bili zavučeni na najrazličitija mesta. Morali smo da zvonimo kod suseda i da ih molimo da nam dopuste da očistimo njihova dvorišta od papirića. Meni je bilo posebno teško jer su neke bake i deke već iščitale šta piše na papirićima, pa su nas zadirkivali. Kao po nekoj skrivenoj komandi, dovikivali su za nama: 'Svi za jednog, jedan za sve!', uz šuškave komentare da družina četiri musketara umesto mačeva koristi metle.“
5. Citat st.82: ,,Ona je bila poražena, a ja nisam bila srećna zbog njenog poraza. Nisam znala da pobeda u ratu, ratnika ne raduje. Možda zato što je to bila Pirova pobeda. Celo susedstvo je znalo sve o nama. Sve izmišljeno i prepravljeno. “
6. Citat st.87: ,,I Plurka iz filma nije bila neka bezobraznica zbog čijeg se razbacivanja papira krče šume, i sve one životinjice nemaju gde da žive. Kao takva, zaslužila bi tri puta ua, a ne tri puta ura.
Ona je bila ja. Bila je negde između mog dnevnika od pre, i mog prepravljenog dnevnika. Ali mi se svidela. Svidela mi se jako, toliko jako da sam na trenutak zaboravila da sam to ja.
Bila mi je lepa. Bila mi je duhovita. Bila je neko ko ima Sanju, Marka i Aleksandru. I bila je neko koga Sanja, Marko i Aleksandra imaju. Bila je drugar nad drugarima, a da to nije ni znala. Bila je srećna.”