Olimpijski San
Knjiga je namenjena isključivo roditeljima koji veruju u dobre namere i radoznaloj deci od 14, 15 i 16 godina - izdata je uz podršku Olimpijskog komiteta -Nagrada dečije kritike ,,Dositejevo pero” za stariji uzrast i nagrada ,,Rastko Petrović”
Opis knjige
Priča o LUKAVOSTI (blefiranju) ODRASLIH i iskrenoj tinejdžerki, tinejdžerki koja celim svojim četrnaestogodišnjim bićem želi samo jedno, a to je da osvoji četiri plivačke zlatne medalje na Olimpijskim igrama.
Ona živi za treninge i za odmeravanje plivačkih snaga na lokalnim takmičenjima. Ona je pobedila sve poznate rivale, preostao joj je samo jedan - misteriozna, kontroverzna, bogata, uobražena D.
Rivalka koja pliva samo elitna takmičenja zatvorenog tipa i takmičenja koja se održavaju na egzotičnim destinacijama, takmičenja koja joj odobrava njen skupi privatni trener.
Na poslednjem kvalifikacionom takmičenju u sezoni, njih dve po prvi put treba da ukrste svoje plivačke sposobnosti i da utvrde ko je zvezdana nada plivačkog neba. Jer, samo jedna devojčica iz Beograda može da bude dobitnica prestižne danske kraljevske stipendije.
Da ni to kao izazov nije dovoljno, glavna junakinja saznaje petnaest dana pre početka takmičenja, kad klupko problema počinje da se odmotava neverovatnom brzinom...
Knjiga otvara/potencira pitanje postojanja FER — PLEJA u savremenom sportu i životu.
*Dizajn korice i ilustracija: Aleksa Jovanović
Knjigu su podržali
Aleksandar Šapić – najbolji vaterpolista svih vremena, upotpunio je roman predgovorom, dok je ostvareni san svetske šampionke, plivačice Nađe Higl, sumiran umesto pogovora.
Pravi sportisti su podržali knjigu u želji da pokažu deci vrednost odricanja na ličnom primeru: Nikola Jakšić, Tijana Bogdanović, Davor Štefanek…
Vrednost ovog romana prepoznao je i Olimpijski komitet, uz čiju podršku je knjiga objavljena.
Inspiracije za knjigu
1. Inspiracija za glavnu junakinju: Majkl Fred Felps (Michael Fred Phelps)/ dužina njegovih ruku i medijsko kreiranje mita
Najtrofejniji plivač u istoriji plivanja, plivač koji je osvojio dvadeset osam OI zlatnih medalja u svojoj više decenija dugoj karijeri.
Plivač čija je sportska karijera intrigira, i predmet je analiza širokog kruga ljudi, lekara, novinara, hakera i teoretičara zavere…
Novinari ,,Toronto San”(Toronto Sun) kad pišu o njemu, uvek ističu ,,njegov raspon krila”, aludirajući na njegove disproporcionalno duge ruke.
Njegove ruke, kada se rašire, dugačke su 203 cm od vrha prstiju do vrha prstiju, što nije u proporciji s njegovom visinom od 193 cm.
U najvećem broju slučajeva visina je proporcionalna dužini ispruženih ruku, kao i na šemi ljudskog tela koju je predstavio Leonardo da Vinči (Leonardo di ser Piero da Vinci) 1487. godine.
Vitruvijev čovek je čovek IDEALNIH proporcija, i zato ovi novinari tvrde da Majkl Felps svoju nepobedivost duguje upravo ovom odstupanju od idealnog Leonardovog čoveka!
Blogeri ,,Detroit Njuz” (Detroit News) navode još jednu prednost anatomije Majkla Felpsa – stopala mu se savijaju u zglobu za petnaest stepeni više od prosečnih (joint hypermobility).
Stopala su mu prirodna peraja!
Njegova mama, Debra Felps (Debora Phelps), ističe ADHD poremećaj (hiperaktivni poremećaj, najčešći psihički, mentalni, duhovni poremećaj kod dece) kao najznačajniji faktor sinovljevog uspeha – poremećaj mu je dijagnostikovan u šestom razredu.
Zbog poremećaja pažnje, nije mogao da prati nastavu, te ga je mama, pedagog po profesiji, upisala na intenzivno plivanje (tri sata dnevno).
Već kao desetogodišnjak postao je nacionalno rangirani plivač.
Za ADHD poremećaj najčešće se koristi ,,RITALIN,” lek koji menja moždanu hemiju (korisnik se lakše odlučuje na rizik, pomera mu se granica sna, lakše se koncentriše).
Majkl Felps je sve to iskoristio da stvori legendu, pretvorio je nešto što je sve, sve samo ne savršeno (genetski abnormalno) u nešto poželjno i superiorno.
Znajući koliko su tinejdžeri u pubertetu osetljivi na telo koje se menja, osetila sam potrebu da im poklonim roman o devojčici koja nije idealna kao što to nije ni najsavršeniji plivač u istoriji plivanja – Majkl Felps.
Tinejdžeri, kroz stranice romana mogu da nauče da ne gube vreme na ispravljanje ili prikrivanje nedostataka, već da ih prihvate, i da ih iskoriste kao sredstvo za ostvarivanje životnog sna.
,,Svako nesavršenstvo je savršeno za nešto, kao u slučaju Majkl Felpsa – jer, da je Majkl Felps bio savršen, nikada ne bi postao najbolji plivač u novijoj istoriji plivanja!
Zato sva deca treba da zavole svoje nesavršenstvo i da budu slobodno i ponosno NESAVRŠENO SAVRŠENA!” - iz intervjua za N1 televizijiu.
2. Inspiracija za radnju i zaplet: ISHOF
Međunarodna kuća slavnih (ISHOF) iz Fort Loderdejla na Foridi posvećena je promovisanju plivanja, vaterpola, skokova u vodu, sinhronom i plivanju u otvorenim vodama.
Otvorena je 1964. a od 1965. godine u okviru centra se nalaze i bazeni od dvadeset šest traka, i za skokove u vodu. 1991. godine dodat mu je još jedan bazen od trideset traka.
Akva centar i glavna zgrada ISHOF 2019. godine ponovo su renovirani.
Naš vaterpolista, Igor Milanović, primljen je 13. maja 2006. godine u Međunarodnu kuću slavnih, i svakog 18. decembra, ako neko poseti internet stranicu ISHOF-a moći će da se uveri u pažnju i lepu rođendansku čestitku IGORU MILANOVIĆU.
Knjiga ,,Olimpijski san” je inspirisana ISHOF, akva centrom i lokacijom objekta. Kuća slavnih se nalazi preko puta plaže – u trouglu između mog tadašnjeg stana i plaže.
,,Viđala sam svakodnevno tinejdžere, devojčice koje redovno treniraju, čvrsto uprtog pogleda u snove, i tinejdžerke koje prave izazovne selfije na plaži brojeći lajkove! Morala sam da stanem na stranu devojčica koje veruju da se radom i upornošću snovi ostvaruju!”- iz intervjua za Radio Beograd.
3. Inspiracija za lajtmotiv: Aleksa Janković
Dečak iz Niša, koji je 2011. počinio samoubistvo, ne mogavši više da izdrži vršnjačko nasilje koje se vršilo nad njim u okviru škole, bio je inspiracija za kreiranje dečaka Klempe.
Klempa je lajtmotiv u knjizi, sporedni junak, podsetnik da vreme za dobro delo ističe, nije beskonačno. Za razliku od Klempe, koji postaje glavni junak u nekoj drugoj, nenapisanoj priči, dečak Aleksa Janković to nikada neće postati. Aleksi je ukradeno to pravo budućnosti, pravo da postane glavni junak u nekoj lepoj, romantičnoj, istinitoj priči.
Dečak Aleksa Janković iz Niša imao je četrnaest godina kad je, zbog huligana iz škole, prestao da broji godine…
,,Bila sam gost programa TV Novi Sad - pored vrata za lift nalazila se prostorija u kojoj su se prikupljali potpisi za 'ALEKSIN ZAKON'. Iste sekunde sam znala da moja knjiga 'Olimpijski san' mora da ima dečaka kao što je Aleksa, tinejdžera prema čijoj patnji su svi bili gluvi i slepi. Tinejdžera kome, kao i Aleksi, niko nije stao u odbranu – želela sam da izazovem svest kod čitalaca, svest o nedostatku ljudi koji staju u odbranu slabijih i da prepoznaju u sebi tog nekog, nekog ko fali mom romanu, i tog nekog ko je nedostajao Aleksi - i da ih (tinejdžere), privolim da naprave iskorak, da baš oni budu ti koji će prvi reći stop vršnjačkom nasilju”. - na lokalnoj tribini organizovanoj povodom prevencije vršnjačkog nasilja, objasnila sam da u romanu nije romantizovan odnos prema žrtvama vršnjačkog nasilja zato što što sam želela da upozorim tinejdžere na efekt posmatrača (BYSTANDER EFFECT)!
4. Inspiracija za ambicije: Džoni Vajsmiler (JohnnyWeissmuller ili Peter Johann Weißmüller)
Najbrži plivač dvadesetih godina prošlog veka.
Džoni Vajsmiler, osvojio je pet Olimpijskih zlatnih medalja (plivanje) i jednu bronzanu kao vaterpolo igrač. Bio je prvi plivač koji je 100 m slobodnim stilom plivao ispod jednog minuta i prvi koji je 400 m plivao ispod pet.
Oborio je više od pedeset svetskih rekorda.
Tokom cele takmičarske karijere, niko ga nikada nije pobedio!
Posle napuištanja sportske karijere, postao je glumac čije ime se vezuje za Zlatno doba Holivuda. Status filmske ikone donela mu je uloga Tarzana (John Clayton II, Viscount Greystoke) u istoimenom filmskom serijalu.
Čuveni ,,Zov džungle” Edgar Rajs Barouz (Edgar Rice Burroughs) opisao je kao ,,pobednički poklič majmuna”, Džoni Vajsmiler ga je osmislio, uobličio i interpretirao tako da je s vremenom postao i prva asocijacija na Tarzana.
Nijedan glumac posle Džoni Vajsmilera nije imao moć da unese u ulogu Tarzana nešto novo i nešto više od puke imitacije olimpijskog šampiona – jednoglasni su kritičari!
Serijal od dvadeset i četiri knjige inspirsao je više od dvesta filmova o dečaku izgubljenom u džungli.
Kao mesto rođenja Džonija Vajsmilera navode se ili Međa ( Žitište, Srbija) ili Frajdorf (Temišvar, Rumunija).
,,Životna priča Velikog Džonija je jedna od najlepših priča Banata. Kad deca shvate koliko je jedan čovek, čovek koji je rođen na njihovom tlu, postigao, njima se rašire oči. Ponajviše ih dirne činjenica da je za taj ogoroman uspeh u sportu i pop kulturi, indirektno zaslužena borba za zdravlje i normalan život posle preležanog polia - on je kao dečak sanirao posledice bolesti plivanjem!”- iz razgovora za emisiju ,,Srbija na vezi” RTS-a.
Fusnote za knjigu
1.Fusnota st.11: klizačice - Tonja Harding (Tonya Harding) i Nensi Kerigan (Nancy Kerrigan)
Tonja Harding, prva američka klizačica koja je uspela da uradi trostruki ‘Aksl’ skok. Tri zlatne medalje osvojila je na regionalnim takmičenjima i četvrto mesto na Olimpijskim igrama.
Nensi Kerigan, umetnička klizačica koja je osvojila četiri zlatne medalje na regionalnim takmičenjima i dve olimpijske medalje (srebrnu i bronzanu).
Učesnice su skandala koji četvrt veka intrigira svetsku i sportsku javnos.
Nedelju dana pre otvaranja Zimskih Igara u Lilehameru, suprug Tonje Harding angažovao je svog prijatelja, čudaka, da Nensi Kerigan bejzbol palicom povredi koleno.
Dvadesetčetvorogodišnja Tonja Harding branila se na suđenju da je mislila isključivo na sportsku borbu u okviru klizališta i da su njene reči o ,,izbacivanju” pogrešno protumačene!
Osuđena je za ometanje postupka, profesionalno klizanje joj je zabranjeno i određena joj je novčana kazna od 160 hiljada dolara.
Dva filma imaju za temu ovaj skandal:,,Cena zlata” (The Price Of Gold), dokumentarni film premijerno prikazan 16. januara 2014. godine, i ,,Ja, Tonja” (I, Tonya) igrani film, premijerno prikazan 8. semptembra 2017. godine – film je osvojio Oskar za najbolju žensku sporednu ulogu.
Knjiga ,,Olimpijski san” objavljena je 2016.- pisana je tri godine.
Priča o Tonji Harding našla se u knjizi i na ovj veb-stranici, zato što sve više i više tinejdžera istupa sa idejom: 'pobeda po svaku cenu, uspeh po svaku cenu.' I, što je najtužnije, ta težnja dece se glorifikuje od strane roditelja.
2. Fusnota st. 23: student & pronalazač - En Makasinski (Ann Makosinski)
Na ,,Guglovom naučnom sajmu” 2013. godine osvojila je nagradu za termoelektričnu baterijsku lamp (šuplja baterijska lampa koja radi isključivo na toplotnu energiju koju dlan emituje/oslobađa).
Osmislila je tu lampu sa šesnaest godina!
Polje interesovanja En Makasinski, kao inovatora, je alternativna energija, njeno stvaranje i praktična primena u cilju poboljšanja kvaliteta života svih ljudi na svetu, naročito onih koji žive u krajevima bez struje.
Priča o En našla se u knjizi i na ovoj veb-stranici da bi deca videla da i jedan tinejdžer može da promeni svet nabolje, radom i upornošću. I da je i to ‘TOP’ ‘KUL’ i ‘VRH’.
3. Fusnota st.31: elektronska kanabis cigareta - ,,ĐUĐU Džoints” (JUJU Joints)
‘Poš’ (POSH) elektronska kanabis cigareta. Reklamira se kao elegantna, jednostavna, diskretna. Visoko budžetna reklama sasvim je normalna pojava na tržištu Severne Amerike, emituje se na teritoriji džava u kojim je marihuana legalizovana.
Od pedeset država SAD, potpuno je legalna u sedamnaest država. ( statistika iz 2020/21.godine).
U SAD, kao najdemokratskijem društvu, četrdeset hiljada ljudi se nalazi na odsluženju zatvorske kazne zbog dela vezanih za kanabis, od toga u federalnom zatvoru devedest dve, samo zato što su posedovale marihuanu za ličnu uoptrebu (statistika iz 2021. godine).
Najkontroverzniji primer je slučaj Veldon Anđelosa (Weldon Angelos), uspešnog muzičkog producenta iz američke države Juta, koji je osuđen 2002. godine na pedeset pet godina robije, zbog prodaje kanabisa u vrednosti od devetsto dolara/900$ - 2016. godine ga je pomilovao predsednik Barak Husein Obama (Barack Hussein Obama).
Marihuana nije ilegalna u najzatvorenijem društvu na svetu - Severnoj Koreji.
Članak Kori Groa (Kory Grow) u internet izdanju ,,Rolingston” (Rolling Stone) magazina, pod nazivom: ,,Šta je Lajbah naučio u Severnoj Koreji” (What Laibach learned in North Korea) dotiče mnoga interesantna pitanja, između ostalog i slobodu korišćenja kanabisa.
Priča o kanabisu našla se u knjizi ,,Olimpijski san” i na ovoj veb-stanici da bi tinejdžeri videli kako ništa nije crno ni belo, da je sve relativno kroz prostor i vreme, i da sve zavisi od tačke na kojoj stoje kad posmatraju stvari oko sebe. To nije ni za, ni protiv priča, to je priča o globalno najkontroverznijoj sporednoj stvari na svetu, prikazana kroz prizmu geografske legalnosti tj. ilegalnosti.
4. Fusnota st.39: Profesorka Beogradskog univerziteta – DR Žaklina Marjanović
Dr Žaklina Marjanović je svetski priznati stručnjak iz oblasti ekologije gljiva, posebno tartufa.
Najčešće vrste tartufa (gomoljače) su: letnji tartufi, beli ili italijanski tartufi i crna gomoljača. U Srbiji postoji sedamdeset podvrsta. Njihovo prirodno stanište je hrastova šuma.
Tržište tartufa u SFRJ je bilo uređeno, postojale su otkupne stanice, dok danas to nije slučaj. Tartufi su zaštićeni nacionalnim propisima kao prirodno dobro, zbog čega je potrebna posebna dozvola za njihov izvoz. To je otvorilo put ilegalnim aktivnostima.
Beli tartufi se na crnom tržištu prodaju za pet hiljada evra, dok je cena crnih od trista do petsto evra za kilogram.
Tartufi kao začin koristili su se u drevnom Egiptu, kao i u kuhinji starih Grka i Rimljana, ali tržišna pomama za njima javlja se tek posle renesanse.
Priča o tartufima u ,,Olimpijskom snu” i na ovoj veb-stranici je priča o alternativnim željama, ambicijama i uzorima (idolima). Najbolja drugarica glavne junakinje ima ambiciju da uredi tržište tartufa (kad poraste). Njoj je uzor profesorka Beogradskog univerziteta DR Žaklina Marjanović. Tinejdžerka je u čudu jer akademici nisu uzor celom svetu, već glumci, pevači, sportisti.
5. Fusnota st.52: dizajner enterijera i ikona stila – Ajris Apfel (Iris Apfel)
Rođena je 1921. godine u Astoriji, Njujorku, SAD.
2019. godine, u devedeset i sedmoj godini života, potpisala je ugovor s najvećom svetskom modnom agencijom ,,IMG”.
2018. godine objavila je knjigu ,,Ajris Apfel - slučajna ikona” (Iris Apfel - Accidental Icon)
2016. godine snimila je reklamu za Citroen DS3 (Citroën DS3), a iste godine bila je zaštitno lice brenda ,,Blu Ilužn” (Blue Illusion), kao i saradnik uspešnog tehnološkog startapa.
2005. godine ,,Kostim Institut i Metropolitenski muzej umetnosti” (The Costume Institute and Metropoliten Museum of Art) organizovali su izložbu o njenom stilu - prvu izložbu u sto pedeset godina dugoj tradiciji muzeja, koja za predmet ima odeću i modne detalje savremenika.
Od 1950. godine do 1992. godine učestvovala je u projektima restauracije i redizajna enterijera Bele kuće, za devet američkih predsednika.
1950. godine je osnovala tekstilnu kompaniju ,,Tkači Starog sveta” (Old World Weavers).
Ajris Apfel sve to duguje svom specifičnom stilu oblačenja. Nosila je odeću koju su izrađivale lokalne zanatlije i koju je kupovala na pijacama širom sveta. Ajris Apfel oblačila je tu odeću kad god bi prisustvovala, kao gost, zabavama bogatih klijenata.
Priča o Ajris Apfel u ,,Olimpijskom snu” i na ovoj veb-stranici je priča za sve tinejdžerke koje imaju potrebu da imitiraju influencerke koje nameću skupu firmiranu odeću kao odeću od stila. Uspesi Aris Apfel su nabrojani da bi tinejdžeri mogli da saznaju koliko daleko može da se stigne uz pomoć kreativnosti i tradicionalnog tkanja, po kome je naša zamlja poznata, ako je to put kojim žele da idu.
6. Fusnota st. 72: stene nastale od malih školjki - ,,COQUINA STENE”
‘Coquina’ - mala školjka na španskom jeziku.
Hiljadama godina male školjke su nastanjivale plitku vodu istočne Floride. Hiljadama godina prazne školjke su se taložile tu, bez bilo kakvih promena.
Tokom poslednjeg ledenog doba, nivo okeana se spustio i te prazne školjke su bile izložene vazduhu, kiši i drugim elementima razvijajući hemijske reakcije.
Ugljen dioksid postao je ugljena kiselina, ugljena kiselina rastvorila je kalcijumsku strukturu školjki praveći kalcijum karbonat, jak prirodni lepak koji je naslage praznih školjki pretvorio u stene i čudotvorni građevinski materijal.
Priča o ovim stenama kao građevinskom materjalu neverovatna je, kao i priča o razlozima njihovog uvođenja u arhitekturu.
Pre trista godina, španska kruna je upravljala tim geografskim područjem i okeanskom rutom za prevoz zlata iz Novog sveta u Stari svet.
Gradić Sent Augustin, kontrolisao je tu rutu od osnivanja 1565. godine, zahvaljujući tvrđavi od tih stena – tvrđavi koja je zamenila drveno utvrđenje.
Građevinski inženjeri, dovedeni iz Španije, prvi put u istoriji su u Sent Augustinu upotrebili stene od malih školjki i malter dobijen mešanjem peska, vode i izdrobljenih izgorelih školjki.
Inženjeri i neimari su uložili natprosečan trud da osmisle i sazidaju tvrđavu od ovih stena – stena čije ponašanje pod topovskom paljbom niko nije mogao da predvidi.
Tvrđava je završena 1695. godine, a prvi napad britanske flote počeo je 1702. godine. Dvadeset i sedam dana su topovi gađali utvrđenje napravljeno od ovih stena – stene su amortizovale sve udare đuladi, đulad su se samo odbijala od njih! Ono malo oštećenja što su britanski topovi uspeli da naprave na tvrđavi preko dana, preko noći bi branitelji Sent Augustina zmalterisali/prekrili malterom.
Britanci su verovali da grad čuva noćna magija, zato što nikada do tada nisu videli tako nešto, niti su znali za postojanje ovih stena i ovog maltera!
Da bi ove stene bile tako čaroban građevinski materijal, blokovi koji su sečeni od njih morali su da se suše od jedne do tri godine.
Danas više niko ne sme da koristi ove stene, njihova nalazišta su proglašena za Svetsku prirodnu baštinu od strane UNESCO, a objekti zidani ovim stenama proglašeni su za Svetsku kulturnu baštinu (World Cultural and Natural Heritage).
Priča o ovim stenama našla se u knjizi ,,Olimpijski san” i na ovj veb-stranici, u nameri da ukaže tinejdžerima, mogućim (budućim) urbanistima, na koliko je sve nivoa pogrešan trend – trend u kome se zgrade simboli grada, zamenjuju soliterima ili tržnim centrima. Zgrada koja je predviđena za rušenje u romanu je zgrada NACIONALNOG BALETA. Nacionalni balet je uzet kao simbol kulturnog nasleđa jednog naroda, a sama činjenica da je sazidana od stena koje su stvorile školjke, akcentuje o kakvom unikatnom biseru je reč!!!
7. Fusnota st.89: zvezda nemog filma - Klara Gordon Bou (Clara Gordon Bow).
Klara Bou je najveća zvezda nemog filma, prvi holivudski seks simbol, prvi buntovnik bez razloga, prvi ‘influenser’ (osmislila je trendi stil mazanja ruža za usne u obliku srca), prva zvezda koja je u roku od trideset dana dobila četrdeset i pet hiljada pisama od obožavalaca i prva glumica koja je razbila tabu teme (pričala je otvoreno o siromašnoj mladosti i mami sa dijagnozom šizofrenije).
Prvu ulogu osvojila je kao nagradu za pobedu na takmičenju za najlepšu tinejdžerku.
Buduća zvezda nemog filma, na takmičenje je došla u skromnoj, iznošenoj odeći, jedinoj odeći koju je imala. Sjaj njene fotogeničnosti premostio je svo to siromaštvo, i pobedila je hiljade doteranih tinejdžerki!
Prvi film, film ,,Iza duge” (Beyond the Rainbow), snimila je sa sedamnaest godina (od 1922. godine do 1933. godine snimila je pedeset i osam filmova).
Zbog plameno riđe kose, nazvali su je ,,Logorska vatra Bruklina” (The Brooklyn Bonfire), a sedam godina kasnije taj nadimak je zamenjen novim – posle filma ,,Popularna” (It) dobila je novi nadimak – postala je glumica koju su svi zvali ,,Popularna devojka” (The It Girl) i koju svi danas znaju kao originalnu ,,Popularnu devojku”!
Najpopularniji njen film i najpopularniji film ere nemog filma, kultni film ,,Popularna” snimljen je 1927. godine, po istoimenoj noveli Elinor Glin (Elinor Glyn). Novela je izdata 1920. godine.
Klara Bou u filmu ,,Popularna” glumi Beti Lu (Betty Lou) – prodavačicu koja izlazi u lude noćne džez klub provode (clubbing) sa oženjenim vlasnikom robne kuće.
Film prati njenu pripremu za izlazak i sam izlazak - ona koristi makaze da napravi haljinu još seksipilnijom, skraćuje kosu, pleše celu noć, puši u javnosti, želi svog šefa (vlasnika robne kuće) i zna kako to da ostvari.
Film je promenio običaje u društvu i emancipovao je mnoge mlade ljude, oslobodio ih je od strogih moralnih normi koje su im nametali roditelji.
Priča o filmu ,,Popularna” i Klari Bou, našla se u knjizi ,,Olimpijski san” i na ovoj veb-stranici, u želji da tinejdžeri potraže taj film, i da tako otkriju koliko su teme nemih filmova aktuelne i danas.
8. Fusnota st.124: svetski šampion i istinski heroj života – Šavarš Karapetjan (,,Шава́рш Влади́мирович Карапетя́н” Շավարշ Վլադիմիրի Կարապետյան),
Svetki šampion u plivanju sa perajima (sedamnaest puta), evropski šampion (trinaest puta), sovjetski šampion (sedam puta), svetski rekorder (jedanaest puta).
UNESCO mu je dodelio nagradu ‘Fer Plej’ (Fair Play), za hrabrost, rizikovanje sopstvenog života i spašavanja drugih ljudi.
1974. godine - vozač autobusa, u kome se nalazio mladi plivač, izgubio je kontrolu nad vozilom. U autobusu koji je jurio ka provaliji nalazilo se trideset putnika. Šavrš Karapetjan je uspeo da preuzme kontrolu nad autobusom i da ga zaustavi na pola metra od provalije. Tada je imao samo dvadeset i jednu godinu (rođen je 1953. godine).
1976. godine - trenirao je za takmičenje, trčao je duž brane u Jerevanu (Jermenija) kada se veliki trolejbus sa devedeset dva putnika survao u zaleđenu vodu. Većina putnika je izgubila svest, a sam trolejbus se zaustavio na dubini od deset metara.
Šavarš Karapetjan je zaronio u hladnu, zagađenu vodu.
Parčići smrskanog trolejbuskog stakla zarivali su se u leđa i noge plivačkog šampiona tokom svakog ronjenja – izvlačenja putnika!
Tog jutra, zaronio je trideset puta!
Tog jutra, pre nego što je izgubio svest, spaso je dvadeset putnika - izvukao ih je više.
Tog jutra, dobio je kontaminaciju krvi i tešku upalu oba plućna krila.
Bio je u komi četrdeset šest dana. Njegovo telo se oporavilo, ali njegova plivačka karijera je bila gotova u dvadeset i trećoj godini života. Učestvovao je posle toga samo na jednom takmičenju, na tom takmičenju oborio je rekord jedanaesti put!
Šavarš Karapetjan je razvio averziju prema vodi i više nije mogao da pliva.
Javnost u Sovjetskom Savezu (SSSR) za taj čin požrtvovanja saznala je tek šest godina kasnije, 1982. godine.
1985. godine - Napravio je još jedan podvig, zadesio se slučajno pored pune sportske hale u požaru, i instiktivno je uleteo u zgradu.
Bio je teško povređen (opekotine) još jednom, a usled udisanja dima ponovo je izgubio svest.
Njemu nikada nije bilo žao što je žrtvovao zdravlje i plivačku karijeru, već što nije mogao da spase više ljudi!
Šavarš Karapetjan imao je čast da nosi baklju na XXII Zimskim olimpijskim igrama.
Priča o Šavarš Karapetjanu našla se u knjizi ,,Olimpijski san“ i na ovoj veb-stranici, da bi pokazala tinejdžerima da superheroji nisu samo strip junaci, oni su ljudi čiji svetli primeri inspirišu. Čovek uvek može da izabere da bude nad-čovek, a ne posmatrač.
9. Fusnota st.130: naučna kategorija – Zatvorenikova dilema (Prisoner's dilemma)
U klasičnom obliku, zatvorenikova dilema najčešće se oslikava primerom u kome su dva pripadnika bande uhapšena za delo ,,teško” šest meseci. Postoji indicija o većoj krivici, ali ne i dokazi. Usled nedostatka dokaza tužilac želi da se nagodi samo sa jednim, i to samo sa onim, prvim spremnim da podnese dokaze tj. okrivi saučesnika.
U takvoj situaciji, nadajući se nagodbi, nadajući se nagradi, obično obojica istovremeno podnose dokaze. Trik je u tome što međusobne optužbe, potkrepljene dokazima, ne vode ka slobodi već ka petogodišnjoj robiji (dužoj kazni).
U politici, zatvorenikova dilema objašnjava paradoks - privid racionalnog ponašanja i realnog iracionalnog ponašanja (dve države potpisuju ugovor u kome se obe strane obavezuju da će okončati trku u naoružanju, ali one to ne čine u stvarnosti).
U ekonomiji je interesantna za modelovanje ekonomsko-političkih situacija (donošenja odluka da li da se učlane u sindikat ili ne).
U matematici, zatvorenikova dilema je misaoni problem.
Priča o zatvorenikovoj dilemi našla se u knjizi ,,Olimpijski san” i na ovoj veb-stranici, u želji da upozori decu, decu koja su dobrice u duši, na kategorije: paradoks, privid racionalnog i stvarnost iracionalnog.
Citati/odlomci iz knjige
1.Citat st.6: ,,Baka je bila penzionisana profesorka filozofije, kojoj je proces razmišljanja bio sve. Ona je umesto dobar dan, izgovarala rečenicu: ,Misli induktivno, misli deduktivno, ništa ne uzimaj zdravo za gotovo'!”
2. Citat st.9: ,,Voleo je stalno da podseća sve nas na iskonsku potrebu ljudi da u životu skupljaju lepe uspomene a ne stvari. Nije shvatao današnjeg čoveka koji sate i sate provodi za kompjuterom, težeći virtualnim istinama”.
3. Citat st.83: ,,Za Aleksandru je bilo najvažnije to što je ovo dvadeset prvi vek, vek u kome ništa nije crno ili belo...Izgleda da je to vek, vek osoba, a ne polova”.
Urednikov 'KAT AUT' (CUT OUT)
,,Tetkina uloga u seriji je uloga osobe koja u sebi krije tajnu. Tajnu o tome kako se prelazi pun krug od čoveka do zombija i nazad. Kratko i jasno rečeno, uloga koju tumači tetka, uloga je jedine odrasle osobe koja je ponovo postala ljudsko biće.
Svaki odrastao čovek pretvoren je u zombija, dok su deca i dalje bila ljudska bića! Tetka je veoma dragocena i svako njeno pojavljivanje u javnosti predstavlja dobro proračunatu naredbu članova Veća dece.
Deca naučnici se kreću po podzemnim lavirintima, pokušavajući da pronađu razmeštene i evakuisane biblioteke, laboratorije, elektronske baze podataka - sve ono iz čega mogu da steknu znanje.
Do sada (do dvanaeste epizode treće sezone) odgonetnuli su samo deo tetkine tajne. Došli su do saznanja da se molekul ljudskog bića krije u njenoj kosi, ali oni nikako, bez pravih naučnika, ne mogu da ga izoluju i masovno proizvedu. Jedino što mogu je da od tetkine kose proizvode lekoviti losion.
Zato su odredi najjače i najveštije dece - ratnika, na čelu sa Emom, mojom sestrom od tetke, upadali među zombije i tražili bivše naučnike. Na njih su jedino trošili losion. Tu nepopularnu meru, sprovodili su u nadi da će im oni, kada ponovo postanu naučnici, napraviti lek koji će biti dostupan svima.
Problem je u tome što tetkina kosa raste sporo i što oni zbog toga imaju malo losiona. Za gledaoce je veoma emotivno iscrpljujuće (tako tetka tvrdi) da prate kako se donosi odluka na koga će se potrošiti losion.
Da sve psihološki bude lakše deci ratnicima (i ostaloj deci), tetka mora da prikriva stvarnu dužinu kose tako što nosi predivnu crnu periku. Članovi Veća, tom naredbom, žele da stvore iluziju da je tetka neiscrpni izvor lekovitog losiona.”