Gradić Pufnastog Sunca
Priča je namenjena svoj deci sveta od 6, 7, 8 i 9 godina i ponekom odraslom kao sirup protiv mraka, sirup od reči i slova.
Opis knjige
U žalbaonici Smogi Žurbić grada svi su u panici jer niko nikada nije video toliki broj pisama - pisama u kojim deca se žale na mrak.
Da stvar bude komplikovanija još, stanovnici gradića Pufnastog Sunca mogu da otkriju magiju mraka samo jednom detetu iz velegrada i to samo tokom praznika drugarstva…
Veliki Primalac Žalbi pažljivo tražio je među pismima, pismo najplašljivijeg malog pošiljatelja, dete čiji rukopis kriv je, bez tačke, zareza i razlivenog mastila - boja, od treme, nade i straha.
Takav prestrašen ,,mišić” devojčica Sanja je, koja noću, kad od straha ne može da zaspe, uči od vetrova retko znanje - značenje njihovih fijuka, huka i hučanja...
Sanja u gradiću Pufnastog Sunca, upoznaje nevidljiva, čarobna bića Fenjerčić Fenjerkoviće, koji žive i rade u fenjerima kojima razgoni se tama (strah).
Fenjerkovići su pekari, poslastičari, obućari, krojači, časovničari, lutkari, učitelji, medicinari ali i šuštanje noći, miris noći i red noći — Tvorci su svega onoga što se pod plaštom mraka priprema, onoga što Sanja i sva deca sveta vole (igračke, kolači, haljinice)!
Mrak njihov veseo i dobar drugar je, a ne namrgođeni i zli drugar Čudovišta, Zmajeva i Babaroga, kako to neko nekada rekao Sanji je i svoj drugoj deci sveta.
Drugar Fenjerkovića bio je mrak, a nestašni vetrić Naduvenko njihov problem, problem koji samo devojčica iz Smogi Žurbić Grada mogla je da reši, jer je razumela jezik vetrova.
Rekli su o knjizi
,,Gradić Pufnastog Sunca je knjiga za uživanje i radovanje, za odrastanje kroz poverenje u ljude i dobrotu, koja kroz duhovito vođenu radnju obogaćuje znanje čitalaca. Ova moderna bajka nastala je u želji da pomogne najmlađima da prevaziđu strah od mraka.” - Miodrag – Mija Ilić, KNJIŽEVNIK i recezent knjige ,, Gradić Pufnastog Sunca”
*Dizajn korice i ilustracije: Milenko -Mile Jeremić (dvadeset i pet originalnih, ručno rađenih ilustracija).
Inspiracija za knjigu
1. Inspiracija: NIKTOFOBIJA (υκτός /νύξ / φόβος ) - iracionalan strah od mraka tj. od onog što se krije u mraku.
Sigmund Frojd (Sigmund Freud), je strah od mraka video kao poremećaj anksioznosti usled razdvajanja. A slabo dokumentovana studija iz 1960. godine uzrok niktofobije vidi u molekulima odgovornim za sećanje/pamćenje.
Ovo polje je siva zona psiholoških studija.
Strah od mraka je normalna pojava kod dece, javlja se oko treće godine i može da traje do puberteta. Najčešće je odraz bujne mašte deteta – kreativni receptori koji od malih zvukova pravi velike stvari (šuštanje vetra pretvara u let veštice na metli).
Najbolji rezultat u borbi protiv mraka, kod ove grupe dece postiže se držanjem (prigušenog) upaljenog svetla.
Kod manjeg broja dece niktofobija je posledica nekog lošeg doživljaja u/po mraku. Rešenje za strah od mraka kod te dece je identifikovanje lošeg iskustva.
U oba slučaja, strah je realan i neophodno je da dete razvije veštinu ,,nošenja” sa mrakom.
Fusnote za knjigu ili digresije za modernu bajku
1. Fusnota st.7: Pisma i pošta.
Ljudi su kroz vekove menjali potrebe, samo je potreba da se dopisuju ostala.
Arheolozi su pronašli zapise o pra-pošti na svim kontinentima. Najstariji, dokumentovani sistem za razmenu pisama postojao je u drevnom Egiptu. Ova preteča pošte datirana je na dve hiljade godina pre nove ere.
Najrazvijeniji poštanski sitem antičkog sveta, sistem čija se organizaciona struktura prepoznaje u savremenom saobraćaju pisama i pošiljki, razvio se pod Imperatorom Cezar Avgustom (Gaius Julius Caesar Octavianus Augustus).
Stari Rimljani su razgranali po celom carstvu poštanske stanice – stanice za odmor i razmenu pismonoša što im je omogućilo da pismo pređe dvesta sedamdeset kilometara za dvadeset i četiri sata.
Poštanski sitem Imperatora Cezara Avgusta zvao se ,,Javni konjanici“ (Cursus publicus).
1837. godine Sir Rouland Hil (Sir Rowland Hill), nastavnik engleskog jezika, predložio je da se na pisma stavlja ,,lepljivi pečat” - pečat koji bi označavao da je poštarina plaćena!
1840. godine počela je da se koristi prva lepljiva poštanska marka!
U Srbiji, pod turskom vlašću, poštanski saobraća vršila je ,,Tatarska glasnička služba”. Posle sticanja nezavisnosti, preuzeti sistem ove službe prerastao je u ,,Poštu Srbije” (1840.godine).
Prva poštanska marka u Srbiji štampana je 1866. godine!
2. Fusnota st.9: TAKSI (TAXI)
Zaslugu za izum modernog, namenskog taksi vozila pripada nemačkom inženjeru Gotlip Daimleru (Gottlieb Wilhelm Daimler). Novost koju je ponudio tržištu je auto s ugrađenim taksimetrom.
Vozilo je nazvao Daimler Viktorija (Daimler Victoria) pre nego što ga je 16. juna 1897. godine prodao osnivaču prve moderne taksi kompanije, preduzetniku iz Štutgarta - Fridrih Grajnru (Friedrich Greiner).
Da bi sve to bilo moguće, prvo je morao da bude izmišljen taksimetar, po kome je taksi i dobio ime. Ovaj izum svet duguje Nemcu, Vilhelm Brumu (Friedrich Wilhelm Gustav Bruhn).
Taksimetar je izmišljen 1891. godine.
Prva taksi vozila počela su da prevoze putnike u Beogradu 1918. godine.
Prvo ,,Udruženje profesionalnih šofera i vlasnika taksi vozila” registrovano je u Beogradu 1922. godine.
3. Fusnota st.25: Alpinizam
U 18. veku planinski turizam postaje privlačan evropskoj aristokratiji i buržoaziji.
Pohod bogatih na planinu, dovodi do toga da se prvi put u istoriji zapaža pravična razmena između ideja i znanja. Razmaženi Evropljani su želeli da šetaju po netaknutoj prirodi, da nauče da skijaju, da dožive ekstremna penjanja po stenama i ledu, a lokalno stanovništvo je znalo to da brendira kao mir, zdravlje i harmoniju!
Alpinizam u drugoj polovini 19. veka doživljava vrhunac i eksploziju aktivnosti - trend je započeo britanski advokat Alfred Vils (Alfred Wills) osvajanjem vrha Veterhorn (švajcarski Alpi).
Posle njegovog poduhvata, osvajanje planinskih vrhova postaje sport, takmičenje i izazov.
Alpinizam kao sport stvara i novo zanimanje - zanimanje profesionalnih vodiča.
Bez profesionalnih vodiča osvajanje bi bilo nemoguće, to se najbolje vidi na značaju nepalskih šerpas planinara pri osvajanju Mont Everesta.
Ovaj vrh prvi su osvojili Sir Еdmund Hilari (Sir Edmund Percival Hillary) i šerpas Тenzing Norgaj ( तेन्जिङ नोर्गे शेर्पा ) 29. maja 1953. godine.
Dragan Jaćimović je prvi srpski alpinista koji je osvojio ,,krov sveta” . Popeo se na Mont Everest 26. maja 2000. godine.
4. Fusnota st.36: Časovničarski zanat
Dve hiljade godina pre nove ere Sumerci su izračunali da je u osnovi računanja vremena seksagezimalni sistem brojeva (brojevni sistem s osnovom u broju šezdeset – sati se dele na šezdeset minuta a minuti na šezdeset sekundi).
Ovaj sistem se i danas koristi u kartografiji i u računanju vremena.
U starom Egiptu dan je bio podeljen na dva puta po dvanaest sati – visoki obelisci koristili su se kao sunčani satovi (senčani satovi).
Poznavali su i vodene satove.
U drevnoj Kini, koristili su sveće za određivanje vremena, a u antičkoj Indiji vreme su ,,čuvali” peščanim satovima.
Preteča današnjeg sata, stvorena je u Evropi krajem trinaestog veka. Mehanički sat koristio je zapinjaču – uređaj koji je stalno kružno kretanje zupčanika pretvarao u recipročno kretanje kazaljki.
Prvi tačan sat patentirao je Kristijan Hajgens (Christiaan Huygens) - holandski matematičar, fizičar i astronom za pomorsku navigaciju. To je bio sat s klatnom (patent iz 1657. godine).
Džepni sat je izmišljen u sedamnaestom veku.
Prvi (jedan od prvih) javnih mehaničkih časovnika u svetu, 1404. godine na vrata Kremlja postavio je monah sa Svete Gore Atos - Lazar Srbin Hilandarac!
Moje iskustvo
Da ova knjiga nije još jedna knjiga o strahu i mraku govori činjenica da sam i sama kao dete patila od niktofobije. Moj dugogodišnji strah od mraka nikada nije prestao, samo je promenio oblik - pretvorio se u insomniju.
Godine osluškivanja i godine iščekivanja ‚'tog nečega' da iskoči iz mraka dok sam bila mala dovele su do toga da moj nivo adrenalina raste pred spavanje i da tu vezu razumem bile su mi potrebne decenije.
Sve moje knjige nastale su upravo noću, i drage su mi ali ova mi je najdraža jer sam u njoj imala priliku da ispripovedam deci priču - priču za koju verujem da je meni bila pročitana ili ponuđena ja sad ne bih imala hroničnu insomniju.
Citati/odlomci iz knjige
1. Citati st.7: ,,Žalbaonica Smogi Žurbić Grada ovog avgusta bila je prepuna pisama. Veliki Primalac Žalbi nosio se mišlju da otvore još jednu zgradu za prijem. Stvar je bila veoma zabrinjavajuća, i on bi zasigurno napravio veliku paniku, da ga Pomoćnik Radiša nije ubedio da su pisma u prevelikim kovertama i da je to razlog pretrpanosti, a ne povećanje dečjeg straha od mraka.
-Uh, uh, ti roditelji. Kladim se da je u najvećoj i u najšarenijoj koverti najmanji problem - gunđao je Selektor Žalbi u nadi da će i ove godine izabrati pravo dete. Iskusni Veliki Primalac Žalbi svaku sitnicu pisma detaljno je analizirao. Njemu su zarezi, tačke i uzvičnici više govorili o strahu i mraku, nego same reči. Tačno je znao kakvo pismo traži - pismo napisano u jednom dahu i krivih slova.
Strah je krivio rukopis deteta, plašio je reči i zaboravljao je na margine, baš kao u Sanjinom pismu. Čim je ugledao njenu običnu, staromodnu, plavu kovertu, njemu je srce zaigralo. I bez otvaranja, znao je da je ona dete koje se najviše plaši mraka u Smogi Žurbić Gradu.”
2. Citati st.13: ,,Širok osmeh, tačnost i gostoprimstvo bile su najvažnije osobine deka Leke. I ako bi ga neko pitao koji je za njega najvažniji dan u godini, on bi uvek isticao da je to dan kad mu dolaze gosti iz Smogi Žurbić Grada. Nije to bilo samo zbog njegove usamljenosti, već više zbog osećaja korisnosti, koji je deka Leku činio važnim i srećnim. Taj osećaj ga je držao dugo, dugo po odlasku gostiju, i uvek kad bi ga savladala tuga, u mislima se rado vraćao svoj deci kojoj je pomogao da pobede strah od mraka.”
3. Citat st.43: ,,Čika sa ogrebanim laktom je podigao pesnicu u pravcu Naduvenkovog duvanja pitajući se:
- Šta li hoće od nas ovaj bezobrazni vetar?
- Da, šta li hoće od nas ovaj zli klipan Naduvenko? Šta li će nas tek snaći od njega kad odraste i dosegne punu duvajuću moć? - želela je da sazna i teta sa napuštenim jagnjetom.
- Zašto ga neko ne zaustavi? Mene već jako boli tiba od silnog džema, a ne mogu da izvadim ruku iz teglice da se držim za tibu – molio je dečak kroz suze, gledajući u uparkirane, prizemljene hitne leptire i bubamare - njegove uobičajene spasioce od slatkih tegoba.
-Pa, pa, pa njemu je danas rođendan! On se igra sa kantama, saksijama i novinama! To mu je rođendanska družina! Ako vam to toliko smeta zamoliću ga da prestane. On je dobar usamljeni vetar, a ne zli i bezobrazni vetar. On bi se radije igrao sa decom, nego sa stvarima, ali kad vi povijate i okrećete glavu od njega, i kad mu se mrštite! I Upravo zbog tih vaših prekora, on ponekad pravi gluposti. Vi ste ga pogrešno shvatili - objasnila im je Sanja posle par minuta zamuckivanja I čudnog šuškanja.
- Ah, kako ti to možeš da znaš, kad ga ni ne poznaješ? - pitala je nepoverljivo devojčica sa zabodenim trnom od ruže.
- Naduvenko mi je to rekao - slegla je ramenima Sanja, praveći se da je sasvim uobičajena stvar pričati sa Naduvenkom na jeziku vetrova. “
&
,,Sanja je bila To dete, dete koje poznaje jezik vetrova i koje su pokušali godinama da pronađu. Dete koje je zbog strah od mraka I samoće u mraku razvilo drugarstvo sa vetrom, večitom noćnom nespavalicom! “
4. Citat st.50: ,,Svež planinski vazduh, jaka domaća hrana i igra najbolji su prijatelji sna i teških kapaka jednog deteta. Bio je to veoma dugačak dan za Sanju, i ona je samo sela na klupicu pored doma Fenjerkovića Srećkovića i zažmurila na tren, kad ju je san obgrlio mirom i spokojom. Poslednja njena misao iz Pufnastog Sunca bila je o slavljima, rođendanima i mraku. Sanja je sanjala san u kome mrak nije mrak, već šator najsmešnijeg cirkusa na svetu...U tom cirkusu, Fenjerkovići izvode vratolomije na trapezu, dok je Naduvenko bljuvač plamena na Čudovišta, Babaroge i Aždaje od papira. Papirne Nemani, on je pretvarao u pepeo, pred budnim očima mnogobrojne dece u publici. Poslednju transformaciju paprine figure, u šaku pepela, posvetio je Sanji.”
5. citat st.56: ,,Na prvom semaforu u gradu skrenuli su levo, a na drugom desno - rešili su da prvo odvezu Naduvenka do vetroparka – u vetroparku on će moći da se igra sa drugim vetrovima, Sanjinim drugarima. Ljuljanko će se brinuti o njemu i učiće ga jezik ljudi.
Naduvenko se probudio čim je čuo duvanje drugih vetrova. Bio je uzbuđen i radostan, jer on je bio jedini vetar u Pufnastom Suncu i eho mu je bio jedini sagovornik. Znao je da će od danas sve biti drugačije.
Taksista Zlatko je otvorio prozore svog žutog taksija, pustio je Naduvenka da izleti iz kola i da ih sve iznenadi svojom novom moći. Nije to više bio slabašni vetar, raznosač novina i šešira, bio je to pravi - pravcijati snažni vetar dostojan vetroparka.
Naduvenko je duvnuo jako u pravcu vetrenjača i Ljuljanko dunu, isto toliko jako, u pravcu vetrenjača. Propeleri vetrenjača za proizvodnju struje počeli su da se okreću snažnije i moćnije pod naletima udruženih vetrova Smogi Žurbić Grada i Pufnastog Sunca. Bio je to sigurni znak slaganja, prihvatanja i drugarstva.”
